AMERIČKI nacionalni dug je prvi put u istoriji premašio 40 biliona dolara. Od toga, 32,27 biliona dolara drže investitori u državnim hartijama od vrednosti, a dodatnih 7,78 biliona dolara drže domaće državne obveznice.
Rojters ovo izveštava, pozivajući se na podatke Ministarstva finansija SAD.
Savezni dug se više nego udvostručio za manje od deset godina: sa 19,95 biliona dolara na 40 biliona dolara.
-Dug od 40 biliona dolara nije samo u vladinim knjigama; oseća se u celoj ekonomiji i na ovaj ili onaj način utiče na novčanike ljudi, rekla je Maja Mekginis, predsednica Budžetskog biroa Predstavničkog doma.
Ona je rekla da povećano zaduživanje podstiče inflaciju, povećava budžetske rashode i čini zemlju ranjivijom na krize.
Skoro jedan od pet dolara prihoda saveznog budžeta SAD već se troši na servisiranje duga. Prema podacima Kongresnog budžetskog biroa, čak i povećanje kamatnih stopa od 0,1 procentnog poena iznad prognoze povećalo bi troškove kamata vlade za 379 milijardi dolara.
Istovremeno, na globalnom tržištu duga dolazi do masovne rasprodaje američkih državnih hartija od vrednosti. Prvi put od 2007. godine, prinos na 30-godišnje američke državne obveznice premašio je 5,3%, prema pisanju Volstrit žurnala. Investitori se plaše inflacije, velikog budžetskog deficita i daljeg povećanja troškova zaduživanja.
U tom kontekstu, Ministarstvo finansija SAD povećava kupovinu dugoročnih državnih obveznica u pokušaju da podrži tržište. Međutim, Volstrit sumnja da će rasprodaja uskoro prestati.
strana.news