Полиција је ухапсила 31-годишњег Марка Радмановића из Сремске Митровице, познатог на друштвеним мрежама под надимком „Фараон“. Њему се на терет ставља промовисање педофилије и сексуалног искоришћавања малолетника путем видео снимака, песама и спотова које је објављивао на својим профилима.
Према доступним информацијама, Радмановић је у мање од годину дана објавио три спота у којима се млађе и неискусније девојке представљају као пожељније. У спотовима се појављују елементи који асоцирају на детињство — школске свеске, розе соба, играоница, храна за бебе и свећица са бројем један. Његова уметничка персона је изграђена око „очинског“ надимка Фараон, што је додатно појачавало утисак да је реч о нормализацији педофилних фантазија.
Један од најконтроверзнијих садржаја био је спот у коме малолетне девојке изговарају фразу „свети татице“, што је изазвало велику јавну осуду. Снимци су прикупили преко 2,7 милиона прегледа, што је додатно указало на то колико је такав садржај могао да се шири без адекватне реакције платформи.
Против Радмановића су већ 2025. и 2026. године поднете кривичне пријаве због сумње да је покушао да изврши сексуално недозвољене радње и сексуално узнемиравање према више малолетних девојчица. Иако није познато да ли су те пријаве резултирале правоснажним пресудама, нова истрага је покренута након што су његови видео снимци постали јавни.
Случај „Фараона“ поново је отворио питање о контроли садржаја на друштвеним мрежама и о томе колико институције ефикасно реагују када је реч о промовисању садржаја који сексуализује децу. Иако платформе имају обавезу да уклањају овакав материјал, он се често шири пре него што буде уклоњен. Тек после великог притиска јавности, надлежне институције су биле приморане да га ухапсе, а да се то није догодило, „Фараон“ би без проблема наставио да крши законе.
Полиција и тужилаштво настављају истрагу како би утврдили све околности случаја. У јавности се већ поставља питање зашто је овај човек могао дуже време да објављује овакав садржај без снажније реакције надлежних институција и платформи. По чијем налогу је то радио, од кога је добијао новац за производњу садржаја и коме такав наратив иде у прилог?
Овај случај показује колико је важна брза и одлучна реакција када је реч о заштити деце од сексуалног насиља и експлоатације, посебно у дигиталном простору где се овакви садржаји лако шире и могу нанети трајну штету.