На друштвеним мрежама данас је објављен списак посланика који су у скупштинском Одбору за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације изгласали амандман којим се омогућава промена намене шумског земљишта уништеног или оштећеног у пожару. Објава, која је за кратко време пренета стотинама пута, ставља јавности пред очи оно што на сајту Народне скупштине није било доступно док се одлука доносила: имена, посланичке групе и чињеницу да је амандман усвојен једногласно.
Према том списку, за измену су гласали Весна Савовић-Петковић, Драгана Арсић, Мирослав Кондић, Томислав Јанковић, Мирослав Петрашиновић, Бранислав Јосифовић, Далибор Шћекић и Сташа Стојановић, сви из посланичке групе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“. Уз њих су били Ненад Филиповић из групе „Драган Марковић Палма – Јединствена Србија“, Драган Станојевић из „МИ – Глас из народа“ и Јасмина Каранац из Социјалдемократске партије Србије. Уз табелу стоји напомена да је Драгана Арсић у том одбору заменик члана, а не пуноправни члан. На седници 26. августа присутно је било 12 чланова Одбора. Сви су гласали исто. Министарка грађевинарства Александра Софронијевић сагласила се са амандманом на истој седници.
Транспарентност Србија и РЕРИ упозорили су да је Народна скупштина у понедељак, 31. августа, усвојила измене Закона о планирању и изградњи у обједињеној процедури по 59 тачака дневног реда, без јавне расправе и без образложења које би јавност могла да прочита пре гласања. Одредбе о шумском земљишту нису постојале у оригиналном предлогу Владе достављеном Скупштини 7. августа. У закон су ушле тек преко овог амандмана Одбора.
Изменом члана 88. прописано је да шумско земљиште на којем је шума оштећена или уништена пожаром задржава намену коју је имало пре ватре. Већ у следећем ставу стоји изузетак: промена намене могућа је ако је потребна за пројекат за који је утврђен јавни интерес или за објекте јавне инфраструктуре. Организације упозоравају да та формулација наизглед штити изгорелу шуму, а заправо отвара широк пут да спаљено земљиште постане грађевинско чим Комисија Владе пројекат прогласи јавним интересом.
Време доношења није случајно. Србија излази из лета у којем је ватра прошла кроз Делиблатску пешчару и друга шумска подручја. Док стручњаци говоре о деценијама обнове, посланици у одбору су за један дан, без дебате и без текста амандмана на сајту Скупштине, усвојили правило које инвеститору даје правни кључ чим шума изгори. Јавност на друштвеним мрежама то чита као поруку: прво ватра, онда закон, па бетон.
Списак који је данас кружио није списак случајних имена. То су људи који су седели у одбору надлежном за простор, саобраћај и инфраструктуру у тренутку када се одлучивало хоће ли изгорели хектар остати шума или постати градилиште. Гласали су једногласно. Образложење нису оставили. Сада су имена јавна, а питање остаје исто: коме је после пожара требао изузетак за „јавни интерес“, и зашто је тај изузетак усвојен баш сада.