Милош Меденица са правним тимом објавио је нови видео-снимак на којем се види лидер младих Српске напредне странке Вељко Јовановић у друштву Дејана Вуксановића, којег Меденица назива „ћаци криминалцем“, у локалу „Хуго“ на Новом Београду. Према његовим тврдњама, док млади функционер СНС-а седи са спорном особом, припадници полиције чувају стражу о трошку грађана Србије.
Овај снимак надовезује се на претходне Меденичине објаве у којима је тврдио да постоје директне везе између функционера СНС-а и припадника криминалног миљеа, укључујући и мото-групу „Анђели пакла“. Раније је објавио фотографије и најавио додатне снимке који наводно показују сусрете Зорана Јовановића Зигија са Нећатијем Арабаџијом у хотелу „Бристол“, као и присуство Вељка Јовановића у тим круговима.
У најновијем материјалу Меденица истиче да се ради о јавном окупљању у ресторану на Новом Београду, где полицијско обезбеђење стоји на располагању управо у тренутку када се функционер владајуће странке налази у друштву особе коју он означава као криминалца.
„Наравно док млади политичар сједи са ћаци криминалацем, народна милиција чува стражу о трошку грађана Србије“, наводи Меденица у објави.
Овакав низ објава поново покреће питања о везама између политичких структура и организованог криминала у Србији. Меденица тврди да његов правни тим систематски прикупља и објављује доказе који показују да поједини функционери СНС-а одржавају блиске односе са особама из криминалног подземља, и то уз активну подршку или бар толеранцију полицијских снага.
Јавност већ недељама прати серију његових тврдњи које повезују врх омладине СНС-а, Данила Вучића и друге личности са припадницима мото-клубова и особама које се у европским медијима доводе у везу са организованим криминалом. Најновији снимак из локала „Хуго“ само додаје нову карику у том ланцу оптужби.
Док надлежни органи ћуте и не реагују на ове наводе, Меденица наставља да објављује материјале и најављује нове доказе. Питање које се намеће јесте да ли ће тужилаштво и полиција икада озбиљно истражити ове тврдње или ће оне остати само на нивоу друштвених мрежа. У међувремену, грађани све чешће сведоче сценама у којима се политичка моћ и криминал преплићу на јавним местима, уз полицијску заштиту која се финансира из буџета.
Овај случај додатно продубљује сумње у то да ли институције система раде у интересу јавности или штите појединце блиске власти, чак и када се они јавно појављују у друштву контроверзних особа.