UDRUŽENjE likovnih umetnika Srbije oprostilo se od Dragana Papića (1952-2026), alias Umetnika, jednog od najautentičnijih i najdoslednijih stvaralaca sa ovih prostora, koji je svojom beskompromisnom praksom pomerao granice onoga što podrazumevamo pod savremenom jugoslovenskom i srpskom umetnošću.
– Papić je stvaralac koji je dosledno išao protiv struje spektakla – ističe se u saopštenju koje je izdao ULUS, povodom smrti umetnika, posle duge i teške bolesti. – Njegov izraz, lišen težnje ka dopadljivosti, bio je istovremeno subverzivni glas i suptilan umetnički čin. Proslavio se pokretanjem projekta grupe "Dečaci" (kasnije VIS "Idoli") početkom osamdesetih, dok je istovremeno bio hroničar beogradske novotalasne scene, delujući kroz Studentski kulturni centar. Dobitnik je nagrade Oktobarskog salona za projekat "Unutrašnji muzej", a izlagao je na brojnim relevantnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.
I upravo je "Unutrašnji muzej" bio njegovo životno delo, njegov put, proces započet sredinom devedesetih, koji se nikada nije okončao. U početku bila je to zbirka sećanja na socijalističku, i postsocijalističku prošlost, koja je rasla kroz Umetnikove šetnje buvljakom:
– U tim šetnjama pokraj gomila odbačenih objekata, porcelanskih figurina, igračaka, oružja i simboličnih predmeta iz jugoslovenske prošlosti, tražio je one objekte koji imaju snagu da provociraju ili inspirišu njegov tok misli – zapisala je istoričarka umetnosti Aleksandra Lazar, u tekstu "Dragan PAPIĆ: od oblika ka zaboravu. – Ova arheologija đubrišta i odbačenih objekata je potom pretvorena u provokativne, duhovite elemente 'Unutrašnjeg muzeja'".
– Bio je neverovatna, kompleksna ličnost – kaže Rafailović, za "Novosti". – Čovek koji za razliku od svih nas, koji smo se koprcali da se uklopimo, ostao potpuno svoj, iako je živeo u pogrešnom vremenu i na pogrešnom mestu. Uprkos tome ostavio je impresivno delo, za koje ne znam hoće li se adekvatno vrednovati, s obzirom na indolenciju sa kojom ga je pratila naša sredina, koja često nema prave parametre kada je reč o kulturi i umetnosti. Na sve to on se nije osvrtao i osvojio je svoju veličanstvenu slobodu i misao. Po tome se razlikovao od nas "normalnih" koji trpimo ovakve živote, kakve živimo. Verovatno je zato bio nedovoljno percipiran u javnom životu. Međutim, mi njegovi prijatelji znali smo koliko je značajno to što radi. Nije izbegavao da se bavi ni jednom društvenom pojavom, temom, bila ona prijatna, ili neprijatna.
Novotalasna eksplozija
TEŠKO da su bilo koji koncert, žurka, dešavanje u periodu novotalasne eksplozije u Beogradu krajem 1970-ih i početkom 1980-ih mogli da prođu bez prisustva Dragana Papića i njegovog fotoaparata – zapisao je u Leksikonu Ju-mitologije Srđan Vejvoda. – Obično u nekom sivom mantilu, sa debelim naočarima, bio je veoma prepoznatljiv. Neprestano je zujao okolo i slikao, i to u ogromnim količinama (sećam se velikih koturova negativa razbacanih u njegovom stanu). U svemu tome ga je odlikovala neka iskonska radost i manijakalni drajv.
Na likovnu scenu Papić je stupio serijom erotskih polaroida, koje je 1978. pod naslovom "Meso" i "Plastika", izložio u "Srećnoj novoj galeriji" SKC. Za generacije umetnika koji su svoj put započeli osamdesetih i devedesetih u SKC, njegov uticaj, kako estetski, tako i etički, kroz načelo da se ne veruje vođama i idolima, bio je – gotovo neizbežan. Svetski proslavljeni scenograf Aleksandar Denić, za "Novosti", kaže, kako je Papića smatrao svojim umetničkim stricem:
– Otišao je poslednji Mohikanac, a sa njim i jedan dobar deo života i mladosti čitave generacije. Bio je veliki saveznik u protivljenju kiču i svemu onome što su donele devedesete, a što živimo još i danas – zaključuje Denić.
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO Made with Flourish • Create a chart
Restoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO Made with Flourish • Create a chart