ŽELjNO iščekujemo decembar, kada će u Pekingu biti održano zasedanje Međuvladinog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe, gde očekujemo upis pirotskog ćilima na listu Uneska, što je veliki uspeh ne samo za Etnografski muzej, već i za čitavu zemlju, ističe, za „Novosti“, Marko Krstić, direkor institucije koja će sutra svečano obeležiti 125 godina trajanja.
– Mi smo sa izložbama o pirotskom ćilimu već obišli gotovo čitav svet, jer je reč o predmetu koji je zbog svoje ornamentike veoma zahvalan za dijalog između različitih kultura – objašnjava Krstić dodajući da će sledeće godine gostovati u UAE, a i da imaju poziv za saradanju sa svetski čuvenim azerbejdžanskim muzejem tepiha.
Za jubilej su pripremili bogat kulturni program, čija kruna je izložba "Srpske svadbe pre 125 godina", koju će otvoriti ministar kulture Nikola Selaković.
– Do sada nije bio običaj da radimo izložbe o običajima, pa je ovo neka vrsta premijere – nastavlja sagovornik. – Naše nematerijalno kulturno nasleđe predstavićemo na drugi način, a ovim vremeplovom, sa svadbama od pre 125 godina, želja nam je da motivišemo i neke nove mladence. To je i prilika da vidimo kako su se ti običaji i rituali menjali. Neki su opstali kao gađanje iz puške u jabuku, kupovina mlade, dok su drugi nestali poput poštovanja koje su mladenci izražavali ne samo prema roditeljima, već i prema celoj lokalnoj zajednici.
U "Paviljonu svetlosti"
ETNOGRAFSKI muzej će se na "Ekspu", u nacionalnom paviljonu, prema Krstićevim rečima, predstaviti u glavnoj zgradi, a postavku osmišljava čitav tim kustosa:
– Izložićemo 180 predmeta, i bićemo deo jedne šire postavke koja nosi naziv "Paviljon svetlosti", koju priprema multimedijalni umetnik Dušan Jović. Čitav koncept postavljen je kao dijalog prošlosti i sadašnjosti.
Pored delova tekstila i nošnji, do sada manje izlaganih, Krstić sa postavke izdvaja delove izrađene u VR tehnologiji, koji su, kaže, važni zbog komunikacije sa publikom, posebno mlađom. Jubilej je, prema njegovom mišljenju, i trenutak da se razmisli u kojoj meri je sačuvana baza, odnosno tradicija, ali i koliko se ova institucija približila savremenom trenutku.
– Trenutno smo u izradi idejnog rešenja nove stalne postavke, koje će, zbog prioriteta muzeja, a to je nastup u nacionalnom paviljonu na izložbi "Ekspo 2027", biti gotovo tek krajem sledeće godine – otkriva sagovornik.
Da bi nova stalna postavka mogla reprezentativno da se predstavi, bilo je, objašnjava Krstić, neophodno adaptirati i restaurirati sve izložbene prostore u zdanju na Studentskom trgu, kao i deo kancelarija i depoa. Jer, zbirka koja baštini 120.000 muzealija, od čega je 53.000 predmeta, zahteva veći prostor za izlaganje, ali i čuvanje: