Оснивач Народног слободарског покрета др инж. Мирослав Паровић оптужио је режим Александра Вучића да сноси директну одговорност за катастрофалне размере пожара у Делиблатској пешчари. Према његовим речима, пешчара није изгорела сама – спалили су је незнање власти и лична одлука председника да 26. јула најбоље ватрогасце и опрему пошаље у Шпанију уместо да наставе гашење код куће.
Паровић је детаљно образложио временску линију. Пожар у Делиблатској пешчари почео је 21. јула. Дан раније падала је велика киша, а кишовито време без високих температура трајало је све до 25. јула. Управо тада, у најповољнијем периоду за потпуну санацију терена, Вучић је организовао слање професионалних ватрогасаца у Шпанију – са 16 возила и хеликоптером.
„Тада пожар није угашен јер је Вучић организовао профи ватрогасце и послао их у Шпанију са 16 возила и хеликоптером“, написао је Паровић.
У другој објави додао је да је пешчара спаљена незнањем ћација и Вучићевом личном одлуком да се опрема пошаље ван земље уместо да се искористи киша и ниже температуре пре топлотног таласа.Званични подаци потврђују да је тим МУП-а од око 40 ватрогасаца-спасилаца са хеликоптером „Супер Пума“ и 16 возила 28. јула кренуо у Шпанију у оквиру Механизма цивилне заштите Европске уније. Док су српски ватрогасци гасили пожаре код Мадрида, у Делиблатској пешчари ватра је тињала и чекала повољне услове да експлодира.
Паровић сматра да је управо тај пропуст био пресудан. Уместо да се у периоду кише и нижих температура пожар у потпуности санира и терен среди, најбољи људи и најсавременија опрема послати су у иностранство. Када је стигао топлотни талас, ватра је 5. августа измакла контроли и прогутала хиљаде хектара.
Оваква критика долази у тренутку када дронски снимци показују размере катастрофе, а јавност све гласније тражи одговорност. Док режим организује свечане дочеке ватрогасцима који су се вратили из Шпаније, питање зашто нису били код куће када је пешчара горела остаје без одговора. Паровићева анализа ставља директну кривицу на одлуку са врха власти и отвара питање приоритета – да ли је важније помагати туђима или спасавати сопствену земљу.