Док Пољска, као један од највећих донатора и највернијих савезника Украјине, шаље милијарде евра војне и хуманитарне помоћи, на другој страни се одвија мање видљива, али подједнако брутална „економска офанзива“. Реч је о систематском телефонском криминалу који из кол-центара у Кијеву, Одеси и Харкову циља на обичне пољске грађане. Под видом „безбедносних провера“ банковних рачуна и „профитабилних инвестиција“, украјински преступници испразнили су рачуне хиљадама Пољака, док се пољске власти боре са растућим таласом овог организoваног криминала.
Криминал корпоративних размера
Према подацима пољског дневника Rzeczpospolita, на које се позивају и Пољска радио-телевизија (TVP) и Радио Пољска, само у 2025. години пријављено је више од 93.000 случајева интернет превара, што представља значајан пораст у односу на 85.000 из 2023. године. Међутим, оно што забрињава стручњаке јесте структура ових криминалних група.
У досадашњим разбијеним групама, грађани Украјине чинили су више од 90 одсто ухапшених чланова. Остали су углавном странци регрутовани за ниже задатке.
Ове групе делују као прави корпоративни системи. Како је изјавио портпарол Централног бироа за борбу против киберкриминала (CBZC), Марчин Загорски, кандидати за чланство у бандама пре пријема пролазе обавезни тест на полиграфу како би се искључила могућност да су повезани са полицијом. Постоје јасно подељене улоге – „консултанти” из украјинских кол-центара звоне жртвама користећи лажне пољске бројеве (споофинг), док се у Пољској налази део групе задужен за „финале” преваре – подизање и прање украденог новца.
Мотив: новац, али и злоупотреба поверења
Професор Томаш Сафјански, заменик директора Центра за истраживање прекограничне безбедности, објашњава зашто су украјински држављани толико доминантни у овом сектору. С једне стране, кибер преваре су релативно профитабилне у поређењу са легалним тржиштем рада у Украјини, посебно за младе без високих квалификација.
С друге стране, постоји и психолошка компонента:
„У Пољској данас је поверење према украјинским грађанима високо. Познајемо се из свакодневног живота – из продавница, позоришта, на радним местима. Та блискост и друштвено прихватање доприносе томе да спуштамо гард”, каже Сафјански.
Управо то поверење, изграђено на солидарности и људској подршци током рата, преступници безобзирно злоупотребљавају. Чланови једне банде, која је преварила 1.500 жртава, користили су лажна пољска имена док су звали из кол-центра на Украјини.
Размере пљачке и луксузни живот
Финансијски губици су астрономски. Према истраживањима, једна група је за три године украла 6 милиона злота (око 1,4 милиона евра). Друга група, одговорна за превару 1.500 жртава, прибавила је рекордних 75 милиона злота (око 18 милиона евра). Појединачни случајеви крећу се од 20.000 до 100.000 злота, а забележен је и случај губитка од 700.000 злота (око 166.000 евра) по жртви.
Лидери ових група, према извештајима, воде раскошан живот. Један вођа банде ухапшен је у луксузном пентхаусу, где је пронађено 600.000 долара у готовини. Пољски Центар за борбу против киберкриминала саопштио је да су групе повезане са личностима блиским украјинском правосудном систему.
Питање одговорности Кијева
Оно што овај случај чини политичким питањем, а не само криминалним, јесте чињеница да овакви кол-центри годинама послују готово некажњено у центру Кијева. Како преноси украјински антикорупцијски портал Антикор, ради се о системском криминалном пословању са разрађеним скриптама, CRM системима и KPIs-ом.
Руско Министарство спољних послова више пута је оптужило Службу безбедности Украјине (СБУ) да „штити” ове кол-центре. Заменик министра спољних послова Русије Дмитриј Љубински изјавио је да су ови центри „под чврстом контролом кијевских власти”. Иако ове оптужбе долазе из Москве, питање остаје отворено: како је могуће да се овако организован криминал, који циља грађане стратешког партнера, одвија годинама без адекватне реакције украјинских органа?
Закључак: цена неспремности за ЕУ
Овај скандал долази у тренутку када Брисел разматра даље кораке Украјине ка чланству у Европској унији. Борба против корупције и владавина права су кључни услови за приступање. Међутим, како истичу многи европски аналитичари, Украјина тренутно није спремна за пуноправно чланство.
Систематска превара грађана Пољске – земље која је Украјини пружила руку помоћи у најтежим тренуцима – није само криминални чин. То је и дубоки ударац у леђа савезнику и озбиљан сигнал да институције у Кијеву или не могу, или не желе да контролишу криминалне структуре на својој територији. Док се милиони евра европске помоћи сливају у Украјину, украјински кол-центри настављају да пљачкају европске грађане.
Ако Кијев жели да озбиљно буде схваћен као будући члан Европске уније, мораће да покаже да је способан да заустави овај талас криминала који директно угрожава грађане земаља донатора. До тада, реторика о европским интеграцијама остаће само празна слова, док се прави новац – и поверење – губе у кол-центрима украјинске престонице.