Дубоке везе са организованим криминалом ће скупо коштати издајника и уставокршитеља Александра Вучића. Према добро обавештеним изворима, Дарко Шарић је схватио да је преварен и сада тражи назад 12 милиона евра које је 2014. године дао Вучићу.
Према наводима, новац је дат уз обећање да ће Шарић добити само седам година затвора. Данас, 2026. године, проблем је далеко већи јер Шарић не тражи само главницу, већ и уличну затезну камату – далеко оштрију од законске. Новац су, како се тврди, узели „Оскарови“ кумови, који се сада од њега дистанцирају. Део њих је већ напустио Србију заједно са породицама.
Подсећа се и на недавне потезе Николе Петровића Јоде, потпредседника Привредне коморе Србије, и Дејана Стојића Стојкета, директора АМСС-а, који су наводно натоварили ствари у камион и отишли из земље након што су прославили хапшење Веселина Милића, али су потом чули да би он могао ускоро да изађе на слободу. Ови наводи указују на озбиљан унутрашњи обрачун између зараћених табора унутар структура блиских власти.
У земљи у којој се годинама говори о борби против мафије, овакве тврдње поново отварају питање ко је заиста контролисао токове новца и ко је одлучивао о судбинама окривљених. Ако је Шарић дао 12 милиона евра 2014. године уз обећање блаже казне, а данас тражи повраћај са уличном каматом, то говори потпуном одсуству система и о томе да је одлуке доносио један човек.
Док кумови Оскара напуштају земљу, а Шарић тражи своје, јавност остаје без званичних одговора. Овакве тврдње само додатно учвршћују утисак да се иза кулиса воде обрачуни у којима обични грађани немају улогу – осим као посматрачи.
Зато и не чуди што студенти уочи наредних избора инсистирају на томе да ће грађани Србије моћи да бирају само између две опције: Србија или мафија. Нажалост, неће бити довољна само победа над изборима, већ и одбрана изборне победе, која ће почети одмах по затварању биралишта.