Током заједничке конференције за новинаре председника Србије Александра Вучића и украјинског председника Володимира Зеленског у Београду, немачки новинар Михаел Мартенс из Франкфуртер алгемајне цајтунга поставио је питање које је изазвало прави скандал.
Мартенс је упутио Зеленском директно питање: „Шта ми Европљани можемо конкретно да урадимо да вам помогнемо да убијете више руских војника?“
Оваква формулација, изречена усред Београда и пред очима српског председника, изазвала је оштре реакције у делу јавности. Многи су је оценили као отворени позив на ескалацију крвопролића и као доказ крајњег цинизма дела западних медија.
Вучић је одговорио да на састанку није било речи о војној сарадњи и додао да се нада да ће убијање престати. Зеленски је, пак, искористио прилику да затражи још новца за украјинску одбрамбену индустрију, говорећи о милијардама евра.
Посебну тежину овом скандалу даје чињеница ко је поставио питање. Михаел Мартенс годинама пише о Србији и често се помиње као новинар који систематски брани Александра Вучића од оптужби за учешће у сарајевским „људским сафаријима“. Део јавности и истраживачких новинара отворено сумња да је Мартенс на платном списку српског режима управо због тог „прања“ Вучићеве ратне прошлости.
Сада исти новинар, који је бранио Вучића од најтежих оптужби, у самом центру Београда поставља питање како помоћи да се убије што више Руса. За критичаре то није случајност, већ још један доказ дубоке повезаности између дела западних медија, немачких структура и актуелне власти у Србији.
Док режимски медији покушавају да ублаже утисак, део јавности види у овом догађају симбол комплетног моралног слома: човек који пере Вучића за лов на цивиле у Сарајеву сада јавно тражи начине да се што ефикасније убијају руски војници – и то у престоници земље која званично прокламује војну неутралност.
Скандал над скандалима у Београду још једном је показао колико су дубоке и перфидне везе између политичких, обавештајних и медијских кругова који данас обликују односе на Балкану.