ROMANSIRANA autobiografija našeg slavnog umetnika Paje Jovanovića „Memoari slikara“, koja je prvi put objavljena tek krajem prošle godine – nakon više od sedam decenija od njenog nastanka – u narednih šest meseci trebalo bi da dobije svoj nastavak.
Priređivač Vladimir Petrović i novosadska izdavačka kuća „Akademska knjiga“ uveliko obrađuju preko 400 preostalih strana originalnog Pajinog rukopisa, u kom on govori o svom životu i društvenim prilikama nakon 1883. godine, kao i o svojim zrelim stvaralačkim fazama.
Kažu da je taj posao znatno teži i izazovniji od rada na prvoj knjizi, jer je ostareli slikar te tekstove vrlo nečitko pisao rukom i to, shodno svom kosmopolitizmu, na čak četiri jezika – srpskom, nemačkom, engleskom i francuskom.
-Paja je memoare pisao u dubokoj starosti, kada je imao preko 90 godina, pa ne čudi što je pojedine segmente ponavljao i što je dobar deo tog rukopisa gotovo potpuno nečitljiv. Mnoge rečenice je precrtavao i na marginama pisao ispravke toliko sitno da nam treba lupa da vidimo šta tu piše. Sve te fragmente na različitim jezicima sada treba dešifrovati, prevesti i sklopiti u razumljivu celinu, a da, pritom, ne menjamo slikarev tok misli, što je veoma zahtevno – kaže Vladimir Petrović, uz napomenu da su tek na polovini posla.
On podseća da je materijal za prvi deo memoara već bio prekucan na pisaćoj mašini i spreman za štampu, što im je znatno olakšalo priređivanje.
-Taj rukopis je trebalo da bude objavljen još posle Drugog svetskog rata, ali je tadašnji predsednik Matice srpske odbio da ga štampa, iz ne baš potpuno jasnih razloga. Na kraju su svi Pajini memoarski zapisi završili u Arhivu SANU, u zaostavštini njegovog prijatelja, naučnika i akademika Milutina Milankovića, koji ga je i podsticao na pisanje. Čak je i redigovao oba rukopisa – objašnjava Petrović.
-Za postojanje memoara saznao sam sasvim slučajno, iz jednog starog intervjua rediteljke Soje Jovanović, inače Pajine bliske rođake, koja je iskazala nezadovoljstvo što oni nisu objavljeni. Odmah smo krenuli u potragu, koja je bila detektivska, jer nismo očekivali da se ti rukopisi mogu naći u tuđoj zaostavštini – otkriva nam Petrović. – Zaista sam bio iznenađen da ih niko pre nas nije objavio, pogotovo što je reč o jednom izuzetnom literarnom delu, kojim je Paja dokazao da je imao i veliki dar za pisanje. Na prijemčiv način otvorio je vrata svog detinjstva i otkrio večitu zagonetku odakle je crpeo inspiraciju i šta ga je izgradilo u tako velikog umetnika. Saznali smo i da on nije bio strogo ozbiljan čovek, kao što se dalo naslutiti na osnovu njegovih slika, već da je bio vrlo duhovit i neposredan.
SRBI, POLUDIVLjACI
NA osnovu početka prvog dela memoara, da se naslutiti da je Pajin motiv za pisanje autobiografije zapravo bilo davanje odgovora na neumesno pitanje njegovog galeriste u Londonu Toma Valisa – kako se to desilo da je on, kao Srbin, „takoreći poludivljak“, postao umetnik. Kroz ove dve knjige on je nastojao da objasni taj svoj put „od poludivljaka do umetnika“, kao i da Srbi, za razliku od drugih evropskih naroda, „nemaju vlastelu sa njenim ekskluzivnim načinom života, po kojima Englezi obično ocenjuju kulturu jednog naroda, ma koliko bio nizak nivo ostalog prostog naroda“.
VIŠE INTRIGA
DOK je prvi deo memoara posvećen Pajinom životu do 30. godine i njegovom umetničkom povoju, nastavak sage o Petru O‘Radovanu donosi mnogo više intrigantnih priča – od ljubavnih doživljaja sa lepom Bertom i poznanstva sa suprugom Muni, do okolnosti u kojima su nastala njegova remek-dela, poput „Proglašenja Dušanovog zakonika“ i „Seobe Srba“. Očekuje se da će druga knjiga imati oko 300 stranica, koje će biti obogaćene potrebnim komentarima, objašnjenjima i pratećim istorijsko-umetničkim podacima, kako bi čitaoci mogli u potpunosti da razumeju kontekst.
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO Made with Flourish • Create a chart
Restoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO Made with Flourish • Create a chart