Већ хапсе! Калајжић: Вучић у паници, губи изборе, па брутално…

1

Професор Давор Калајжић, један од оснивача покрета „Моба“, подржава студентску листу, али упозорава да изборна победа сама по себи не гарантује промену власти. У интервјуу за „Србин.инфо – канал Центар“ говорио је о могућем оспоравању резултата, употреби силе, страним интересима, разграђеним институцијама и решењима која, према његовом мишљењу, морају бити припремљена пре избора.

YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00:00 Увод: Давор Калајжић и покрет Моба
00:02:01 Уставна криза, председнички избори и позив САНУ
00:08:16 Ћациленд: институције, уклањање кампа и опомена
00:13:19 Изборне листе и критика студентске кампање
00:19:01 Моба: мафија, финансије и Косово и Метохија
00:21:38 Вучићева обећања, ЕXПО и стање здравства
00:26:01 Исток, Запад, страни интереси и ресори силе
00:33:16 План за дан Д: спор око победе и ризик од сукоба
00:35:01 Косово и Метохија, хапшења и реформа служби
00:44:42 Република Српска, бирачки списак и америчке гаранције
00:50:51 Европа, опасност од рата и помиловања
00:58:42 Слободни новинари, приватни медији и будућност РТС-а

У разговору са главним и одговорним уредником Србин.инфо Дејаном Петром Златановићем, Калајжић је изнео уверење да студентска листа може да победи на парламентарним изборима у недељу, 25. октобра. Међутим, његова кључна порука јесте да студенти и грађани који их подржавају морају унапред да знају шта ће урадити ако Александар Вучић и владајућа коалиција прогласе победу коју друга страна оспорава.

„Грађани Србије и студентска листа и цела та организација мора да има спреман сценарио за дан Д“, поручио је Калајжић, наглашавајући да се припрема не сме завршити на кампањи и позиву људима да гласају.

Гост је истовремено критиковао кампању студентске листе, затражио јасне програме за сузбијање организованог криминала, обнову финансија и владавину права, а посебно говорио о Косову и Метохији, српској покрајини под окупацијом албанских сепаратиста. Представио је и предлоге за промену безбедносног система, помиловања, финансирања медија и рада РТС-а.

Уставна криза: „Из неправа не може настати право“

На почетку разговора Златановић је отворио питање функционисања државе након Вучићеве оставке, распуштања Народне скупштине и преласка Владе у технички мандат. Такву ситуацију упоредио је са институционалним повлачењем Србије са Косова и Метохије.

Калајжић је оценио да је реч о епилогу разарања државе „у свим сегментима“: територијалном, економском и уставном. Према његовом тумачењу, Вучић после оставке више није „председник у оставци“, него грађанин, док остале институције имају ограничен простор за одлучивање.

Говорећи о распуштеној Скупштини, приметио је да се у Уставу не користи израз „технички мандат“ за парламент. Ипак, позивајући се на сходну примену правила, сматра да се његов положај може тако описати. Упозорио је да формулација о „текућим и неодложним пословима“ оставља простор за манипулацију ако се не утврди шта се под неодложним подразумева.

Изнео је и став да у описаним околностима нема органа способног да донесе озбиљне одлуке, попут увођења ванредног или ратног стања. Посебно страхује од покушаја власти да ванредно стање употреби у случају изборног пораза који не жели да прихвати. То је његово правно и политичко тумачење, а не одлука надлежне институције.

Председнички избори, одговорност Уставног суда и позив САНУ

Златановић је у питању изложио бојазан да одлагање расписивања председничких избора, уз чекање на конституисање нове Скупштине, може довести до уставног вакуума. Поменуо је 25. октобар и 28. новембар као датуме важне за ту своју анализу.

Калајжић је одговорио да правну нејасноћу види већ у садашњем положају институција. Поставио је питање како се расписивање председничких избора сврстава међу текуће и неодложне послове и ко треба да разреши спорна тумачења. Поменуте датуме није самостално израчунавао нити образлагао.

Позвао је стручњаке за уставно право да се јавно огласе, помињући Косту Чавошког, а посебно затражио ангажовање Српске академије наука и уметности. Према његовом ставу, питање функционисања највиших органа тиче се државног опстанка и будућности Србије, због чега академска заједница не сме да остане по страни.

„Из неправа не може настати право“, рекао је, питајући како се из правно спорног стања може прећи у уређен уставни систем. Уставном суду замера што, према његовој оцени, не реагује на суштински проблем; истовремено је изразио снажно неповерење да ће та институција понудити решење.

„Ћациленд“ као простор изван институционалне контроле

Поводом Златановићевог описа готово празног простора код Председништва, Калајжић је рекао да се не би ослонио само на оно што се види на површини. Поменуо је подземне пролазе и тунеле, тврдећи да јавност нема увид у то ко се њима креће и шта се тамо дешава.

„Ћациленд“ је описао као додатно обезбеђење Председништва, чије постојање сматра неприхватљивим поред редовних војних и полицијских структура задужених за заштиту. Нарочито је критиковао његово постављање у простору између Председништва, републичке и градске скупштине.

Према његовим тврдњама, тамо је настала „екстериторија“ на којој полиција и правосуђе нису могли да спроводе своја овлашћења. Као пример навео је случај судије којој, како је испричао, није омогућен улазак. Користио је изразе „царство криминала“ и „држава у држави“, повезујући тај простор са заштитом владајуће структуре.

Златановић је засебно поменуо информације о наводном препакивању различите робе, уз изричиту ограду да не може да тврди да је реч о кокаину. Калајжић је остао при оцени да простор служи структури коју назива мафијашком.

Уклањање кампа и „алеја зла“ као опомена

Калајжић сматра да камп опстаје зато што Вучић очекује да у Председништво дође неко ко ће наставити његову политику и коме ће такво обезбеђење поново бити потребно. На питање о грађанском уклањању кампа одговорио је да тај простор треба уклонити и због слике Београда и Србије у свету. Његов изглед повезао је са негативним представљањем Србије у међународној штампи, помињући и већ постојеће расправе о Сребреници и Ратку Младићу.

Предложио је да након уклањања остане споменик као сведочанство о ономе што се догодило. Назвао би га „спомеником злу“, односно „алејом зла“, како би будуће генерације имале опомену на стање у које је, према његовој оцени, доведена држава.

Три изборне групације и подршка студентима

Говорећи о изборним учесницима, Калајжић је понудио сопствену поделу на три групе. У првој види напредњаке и политичке актере које сматра њиховим пратећим ешалоном, посебно оне који заступају улазак у Европску унију „по сваку цену“. Другу чине студентска листа и грађани који је подржавају, а трећу листе за које очекује да ће остати испод цензуса.

Проевропским политичким актерима замера што, по њему, желе пре свега улазак у парламент и приступ новцу, без стварних планова за промену. Назвао их је „политичким лешинарима“ и резервним играчима Европске уније.

Тврди да расипање гласова на листе које не пређу цензус иде у корист владајућој коалицији, описујући то као „преливање“ резултата. Његова оцена политичке користи не значи да се гласови тих листа по закону непосредно пребацују СНС-у.

Подвукао је да „Моба“ од почетка даје принципијелну подршку студентској листи. И поред критика, сматра да грађани треба да наставе да је подржавају, док од оних који су преузели вођство очекује одговорност за припрему изборног и постизборног периода.

Замерке кампањи: Бирачима понудите решења

„Ја сам врло незадовољан кампањом“, рекао је Калајжић, објашњавајући разлику између позитивне, негативне и мешовите кампање. Позитивна, како је описује, представља сопствене предлоге и решења, док се негативна готово потпуно усредсређује на критику противника.

Сматра да студентска листа води мешовиту кампању, а да би требало да се много више посвети позитивној: да покаже шта ће конкретно урадити и на основу тога стекне поверење. Према његовом уверењу, скретање ка сталним нападима на противника може да јој одузме део гласова.

Владајућој коалицији приписује мешовиту кампању у којој преовлађују напади и подметања студентима. Промовисање путева, стандарда и напретка назвао је лажима и пљачком, тврдећи да власт о сопственим резултатима говори опрезније зато што је на том терену рањива. Студентима највише замера што није видео транспарентно понуђена решења за кључне проблеме.

„Једна је ствар идентификовати проблем, али је много битније понудити решења. Ту се добијају гласови“, поручио је.

Први дан нове власти и шест месеци за заокрет

Као први проблем издвојио је организовани криминал и његов утицај на државу. Сматра да нова власт већ прве ноћи и првог дана мора да почне да неутралише те структуре, јер ће у супротном уследити „бумеранг ефекат“. Криминалне групе, упозорио је, неће добровољно прихватити затвор и одузимање имовине.

Други приоритет су финансије: државу је описао као финансијски разорену и у банкроту. Следе владавина права и Косово и Метохија. Студентској листи замера што, према ономе што је он видео, није понудила одговоре на те проблеме.

За Косово и Метохију каже да није довољно поновити да је неотуђиви део Србије, јер је то већ уставно опредељење. Тражи план како ће се штитити српски народ, имовина и државни интереси у покрајини.

Према његовим речима, предлози „Мобе“ доступни су на сајту покрета. Позвао је на отворене округле столове и удруживање знања, наглашавајући да ниједна група није најпаметнија. Упозорио је да ће се Србија, ако у првих шест месеци после избора не направи квалитативни и квантитативни заокрет, вратити на исто стање.

Вучићева локална обећања, ЕXПО и стање здравства

Златановић је приметио да Вучић у кампањи више говори о локалним путевима и основној инфраструктури, а мање о великим инвестицијама. Калајжић то тумачи као промену тактике пошто су, према његовој оцени, грађани препознали инвестиционе приче као покриће за крађу и осиромашивање.

Иронично је поменуо Борчу и обећање канализације као пример потреба о којима би власт сада могла да говори. Вучићу приписује намеру да политички опстане до ЕXПО-а ради даљег извлачења новца, док ситне исплате и локална обећања не сматра довољним да обезбеде подршку.

Посебно је указао на здравство: листе чекања, недоступност хитне помоћи, недостатак лекара и лекова у сеоским амбулантама. Испричао је породични случај у којем, према његовим речима, амбуланта није имала потребну терапију за алергијску реакцију након убода пчеле и упутила је породицу у апотеку.

Такво стање, сматра, показује да се животни проблеми не могу решити предизборном исплатом. Србију је упоредио са „живим блатом“ у које је власт увукла грађане, а сада, како каже, тоне и сама.

Страна подршка: Неслагање госта и водитеља

У разговору се појавила важна разлика у процени Вучићеве међународне позиције. Златановић је указао на знаке слабљења подршке и на изјаву руског амбасадора о прихватању избора српског народа. Калајжић је одговорио да то не види као новост, јер Русија, према његовом тумачењу, званично прихвата власт која дође на чело државе.

Гост сматра да Вучић и даље има снажну подршку и са Истока и са Запада. По њему, страним силама одговара политичар који спроводи њихове економске и стратешке интересе, док би долазак другачије власти могао да угрози постојеће или планиране послове.

Поменуо је Рио Тинто, литијум, нуклеарне електране, одлагалишта отпада, могуће приватизације електроенергетског система, кинеске пројекте и полицијско присуство, као и фабрике дронова и послове са израелским партнерима. Те теме навео је као разлоге због којих очекује очување спољне подршке Вучићу.

На основу сопственог искуства рада са америчким и западним представницима, америчку политику описује као настојање да се сачува познато стање. Промене, каже, захтевају ново време, ресурсе, партнере и стратегију. Зато дипломатске притиске и непријатности за Вучића тумачи као дисциплиновање, а не као одустајање од њега. Студентској листи поручио је да се бави и међународном подршком, како би она била подршка Србији, а не структурама које он назива мафијашким.

Оставка као калкулација и припрема „табле силе“

Златановић је оценио да је притисак натерао Вучића на оставку и изборе. Калајжић је првенствено тумачи као калкулантски потез којим је Вучић изабрао најповољнију опцију за себе. Допустио је могућност да је притисак утицао на потребу за таквим прорачуном, али није прихватио да оставка сама по себи доказује губитак контроле.

Калајжић је подсетио на своје раније текстове о распоређивању кадрова у ресорима силе. Тај процес назвао је размештањем „шаховских фигура“ и тумачи га као припрему за могућу употребу државне силе у изборној ноћи и после избора.

Према његовој прогнози, ако власт прогласи победу, противнике који је оспоре може представити као државне непријатеље. Страхује да би спољни партнери такву реакцију оправдавали успостављањем реда или сузбијањем „обојене револуције“, а затим тражили нове уступке у Србији.

Изборна ноћ: Ко има план за спор око резултата?

Калајжић сматра да свакодневно најављивање сигурне победе владајуће коалиције није само кампањска порука. Он га чита као наговештај да ће власт прогласити победу без обзира на оно што се буде догађало на биралиштима.

Зато пита шта ће студентска листа урадити ако сматра да је победила, а власт исте вечери објави супротан резултат. Упозорио је да то питање може постати пресудно већ око 21, 22 или 23 часа у изборној ноћи. Изразио је бојазан од сукоба и употребе полиције против грађана, као и од могућих грађанских сукоба. Изнео је и оштру геополитичку оцену да би такви сукоби одговарали страним центрима моћи јер би Србија слабила без њиховог непосредног ангажовања.

На Златановићево питање шта народ може против полиције, одговорио је да је управо зато неопходан унапред припремљен одговор. Конкретан оперативни план у интервјуу није изложио: одговорност за његову припрему ставља на оне који су преузели вођство студентске листе, док улогу грађана види у наставку подршке.

Бирачки списак, Република Српска и наводи о изборним манипулацијама

Калајжић замера студентској листи што је прихватила учешће на изборима са, по његовој оцени, неуређеним бирачким списком. Изнео је тврдњу о око 1,2 милиона „мртвих и осталих душа“, затим процену о додатних 300.000–400.000 увезених бирача и могућим манипулацијама гласањем преко дипломатских представништава.

У интервјуу није представио документацију за те бројке. Њима је образлагао своје уверење да власт рачуна на велику почетну предност, коју је описао као потенцијалних 1,5–1,7 милиона гласова. Студенте је поново позвао да осмисле одговор на тај сценарио.

Поводом избора у Републици Српској, рекао је да не може поуздано да предвиди преливање догађаја у Србију. Политичку ситуацију у БиХ описује као нестабилну, а део руководства Републике Српске као превртљив и подложан спољном утицају.

Сматра да су међународни пројекти помирења и суживота пропали, како у БиХ тако и, још израженије, на Косову и Метохији. По његовом мишљењу, САД ће настојати да сваку будућу власт у Републици Српској уклопе у своје интересе, док организовано довођење бирача у Србију види као посебан изборни проблем.

Косово и Метохија и одговорност безбедносних структура

У делу о безбедности Калајжић је оценио да је Србија изложена и унутрашњим и спољним ризицима. Вучићу је приписао одговорност за предају српске имовине и институција на Косову и Метохији, као и за положај српског народа који је описао кроз одмазду и егзодус.

Изнео је став да је Вучић због тих поступака одавно требало да одговара за рушење уставног поретка. Исту критику упутио је представницима Српске листе и Србима који учествују у сепаратистичким институцијама, сматрајући да њихово деловање признаје систем супротан уставном поретку Србије.

Навео је да познаје Србе који имају дипломатске пасоше издате у Приштини и поменуо документа, плате и стаж у тамошњем систему. То је супротставио поступању према студентима у централној Србији, којима се, како каже, приписује рушење уставног поретка. Изнео је и тешке оптужбе о криминалним пословима на Косову и Метохији и о коришћењу прихода од дроге и трговине људима за америчке тајне операције.

Реформа служби и критика јавног приказивања хапшења

Калајжић сматра да службе безбедности, без обзира на то како су се звале у различитим периодима, нису заштитиле државе које су им биле поверене. Зато тражи њихову потпуну системску реконфигурацију и изградњу новог система. Каже да разлог није мржња или освета, већ потреба да држава добије делотворну заштиту.

На питање има ли решење одговорио је потврдно, али није желео јавно да изложи детаље. Сматра да би тиме омогућио припрему контрамера, док је спреман да саветује некога ко буде у прилици да спроведе реформу.

Поводом снимака хапшења жена осумњичених за сарадњу са приштинским обавештајним структурама, посебно је критиковао објављивање полицијског поступања. Сматра га непрофесионалним, недопустивим и штетним, јер открива начин рада и може упозорити друге осумњичене.

Изнео је претпоставку да је снимак изашао из полиције и затражио смене одговорних, па и расформирање структуре која га је пустила у јавност. Поставио је и питања о епилозима раније најављиваних случајева шпијунаже и потраге за наводним снајперистима. У ширем коментару сматра да службе, када је то могуће, треба да настоје да откривене сараднике противничких структура придобију за сарадњу, уместо да јавним хапшењима превасходно производе медијски ефекат.

Случај бивше колегинице и предлог размене

Калајжић је поменуо своју бившу колегиницу из ОЕБС-а, коју у транскрипту именује као Јелену Ђукановић. Рекао је да је, према његовим сазнањима, осуђена због наводне шпијунаже у корист српске службе, помињући казну од десет година уз ограду „мислим“.

Позивајући се на дугогодишњу сарадњу, изразио је уверење да она није могла да обавља послове који јој се приписују и да није била на позицији са приступом релевантним подацима. Њен случај повезао је са ширим положајем Срба у затворима на Косову и Метохији.

Замерио је српским властима што, према његовом опису, задржавају па пуштају људе које он сматра одговорним за тешка дела, а не користе могућност да обезбеде ослобађање заточених Срба. Као решење предложио је размену, наглашавајући да је то, по његовом мишљењу, механизам који држава треба да употреби.

Билјана Плавшић, Караџић и неповерење у америчке гаранције

Одговарајући на питање о Билјани Плавшић и политичарима који под притиском мењају ставове, Калајжић је говорио о губитку поверења у међународне договоре. Сматра да је некадашњи принцип чврстог споразума потврђеног руковањем потиснут политиком у којој се договори лако напуштају.

Поменуо је наводни договор Радована Караџића са Ричардом Холбруком и тврдњу о гаранцијама које нису спречиле процесуирање. Билјану Плавшић такође види као особу која је, по његовој оцени, рачунала на договор који није поштован. У истом контексту поменуо је америчку политику према Ирану. Порука будућим српским преговарачима била је да се не ослањају на усмена, па ни писана обећања као на сигурну заштиту државних или личних интереса.

Европа, опасност од рата и однос према младима

На питање о Немачкој и успону АфД-а, Калајжић је одговор усмерио на оно што назива „новим светским поретком“. Сматра да центри моћи настоје да уклоне политичке актере који им не одговарају и да Европа иде ка опасном сукобу.

Изразио је уверење да Европа срља у рат и да припрема Србије за тај ризик треба да буде приоритет. Посебно страхује од увлачења Србије у сукоб са Русијом и од тога да српски грађани постану „топовско месо“.

У образлагању је изнео оштре генерализације о антируском расположењу у Немачкој, Пољској и САД. Код Немаца је чак говорио о наводној „генетској“ основи таквог односа; америчку политику повезао је са тежњом ка хегемонији, а пољску са историјским сукобима. То су генерализације госта, које не утврђују особине припадника тих народа.

Позивајући се на интервју Миле Алечковић за исту продукцију, критиковао је поступање према средњошколцима у Француској. Златановић је у питању изнео навод о различитом третману деце различитог порекла; Калајжић се сагласио и миграциону политику описао као инструмент поменутих центара моћи, користећи израз „полуспавачи“. Поступање према младима у Француској повезао је са догађајима у Ваљеву и притисцима на младе у Србији, а потом и са помиловањима особа које повезује са насиљем.

Помиловања: Уместо једног човека, комисија и народна порота

Калајжић је изнео сумњу да се подаци о делу помилованих скривају зато што би њихово објављивање било политички погубно. Златановић је поменуо гласине о људима повезаним са групом Вељка Беливука; разговор није понудио потврду њихових имена нити тих гласина.

Гост сматра да је институција помиловања злоупотребљена тако што се, како је формулисао, „помиловањем невиних“ покрива помиловање криминалаца. Замера и то што, према његовом мишљењу, нема делотворног механизма санкционисања такве злоупотребе.

Предложио је да се председнику Републике убудуће укине овлашћење за помиловања. Уместо тога, одлучивала би комисија у којој би били психолози, педагози, психијатри, судије и тужиоци, уз обавезно учешће народне пороте. Поступак би покретао затвореник писаним захтевом.

На питање да ли помиловани могу бити употребљени у изборној ноћи, изразио је бојазан од таквог сценарија. „Ћациленд“ је поменуо као могућу логистичку базу, а политичким актерима замерио неспособност да реше његово постојање. То су његове прогнозе о ризику, а не опис већ утврђеног плана.

Слободни новинари и студентска листа

Калајжић је посебно замерио што, колико је њему познато, на студентској листи нема представника слободног новинарства. Као примере поменуо је Дејана Петра Златановића и Љубомира Стефановића, уз ограду да би волео да греши у процени састава листе.

„Слободно новинарство је суштина свега тога“, рекао је, објашњавајући да су независни медији важни и за будућу државу и за опстанак студентске политичке иницијативе, нарочито у пресудним тренуцима изборне ноћи.

Златановић је тада испричао да му је група студената после видовданског протеста пришла са питањем о могућем прикључивању њиховом тиму. Одговорио је да, док је новинар, не жели да се бави активном политиком, али да може да предложи људе за медије.

Рекао је да га после тога нису контактирали за такав предлог или стратегију. Као пример новинара који би могао да допринесе поменуо је Срђана Шкора. Тај део разговора представља Златановићево сведочење и предлог.

Приватни медији: Кодирани сигнал и претплата

На питање како спречити да нова власт после избора политички „опере“ медије који су подржавали стари систем, Калајжић је рекао да их не треба аутоматски гасити. Предлаже порезе и таксе, кодирање сигнала и претплату за оне који желе да гледају њихов програм.

Као примере поменуо је Пинк, Информер и Танјуг, за који је засебно рекао да га треба вратити држави. Навео је и износ од 500 евра месечно као пример претплате, уз идеју да се новац гледалаца уплаћује тим медијима и да они од њега финансирају пословање.

Његов став је да такав програм не треба да има националну фреквенцију и доступност целој држави, већ да га гледају они који одлуче да плате. У интервјуу није разрадио правни модел за спровођење тог предлога.

Одговорност уредника, јавни новац и законске санкције

Златановић је отворио питање доделе јавног новца медијима, помињући Динка Грухоњића, Драгана Ј. Вучићевића, Пинк и потписе носилаца власти на одлукама. То су биле тврдње и примери водитеља.

Калајжић је одговор усмерио на правосуђе и одговорност уредника. Позвао се на извештаје о великом броју нетачних вести, али је поставио и питање којим критеријумом се нешто проглашава лажном вешћу и шта је утврђено у судском поступку.

Сматра да за случајеве који нису застарели треба испитати шта је објављено и применити одговарајуће санкције ако се утврди одговорност. Допустио је и могућност ограничења или затварања медија у складу са законом, када за то постоји основ, док је кодирање сигнала и претплату поново издвојио као свој основни предлог.

РТС из буџета и трећи канал за пренос суђења

За РТС је понудио другачији модел: сматра да држава мора да има свој канал, са уредником, новинарима и сниматељима у статусу државних службеника. Тај канал би, по његовом предлогу, преносио искључиво државне вести — званичне посете, активности министара и доношење закона. Предлаже финансирање такве телевизије из буџета, без обавезне претплате грађана. Људи би сами одлучивали да ли желе да гледају тај програм.

Као посебан предлог покрета „Моба“ навео је увођење трећег телевизијског канала за преношење суђења уживо. Та идеја део је његовог ширег захтева да рад државних органа и одговорност буду видљиви јавности.

Калајжићева завршна порука повезује изборе са питањем стварне промене система: подршка студентима, по његовом мишљењу, мора бити праћена припремом за одбрану изборне воље и конкретним решењима за прве дане нове власти. Без тога страхује од опстанка истих структура и после формалне политичке промене.

Правни контекст навода из разговора

Устав у члану 109 већ прописује ограничене послове распуштене Скупштине и поновно успостављање њене пуне надлежности у случају ратног или ванредног стања. Стога распуштање парламента само по себи не доказује да ванредно стање не може бити проглашено. Народна скупштина

Председнички избори расписују се тако да буду одржани најкасније три месеца од превременог престанка мандата, уз 30–60 дана од расписивања до гласања; датуми из питања нису овим текстом потврђени као законски рокови. рик.парламент.гов.рс

Помиловање је садашње уставно овлашћење председника, па је његово укидање предлог промене тог оквира. Гласови листа испод цензуса не преносе се аутоматски СНС-у: мандати се расподељују по систему највећег количника међу листама које учествују у расподели, уз посебна правила за мањинске листе. парламент.гов.рс

Категорија: Политика / Интервју.
Извор: Интервју за YоуТубе канал „Србин.инфо – канал Центар“.
Водитељ: Дејан Петар Златановић.
Саговорник: Професор Давор Калајжић, један од оснивача покрета „Моба“.