У Београд ових дана треба да стигне председник Украјине Владимир Зеленски. Према најавама лидера Демократске странке Срђана Миливојевића, посета је заказана за 7. и 8. август. Док званични Београд ћути о детаљима, овај долазак већ изазива оштре реакције и отвара бројна политичка питања.
Највећи парадокс лежи у чињеници да Александар Вучић месецима оптужује студенте и део опозиције да спроводе „обојену револуцију“ и покушавају да понове сценарио Мајдана. Сада, међутим, у главни град Србије стиже управо човек који је симбол тог истог Мајдана и украјинске револуције. Критичари у томе виде врхунац политичке шизофреније: док се унутрашњи противници проглашавају агентима страних служби и револуционарима, споља се удвара онима који су тај модел довели до краја.
Миливојевић оцењује да Вучић овом посетом испуњава обавезе према западним менторима како би учврстио личну власт, а не због интереса Србије или европских интеграција. У исто време, долазак Зеленског може озбиљно да закомпликује односе са Русијом. Москва већ дуже време пажљиво прати сваки Вучићев корак ка Западу, посебно када је реч о питању НИС-а и енергетске сарадње. Посета украјинског председника у тренутку када се решава судбина руске имовине у Србији могла би да буде схваћена као директна провокација.
Постоји реална бојазан да Русија након овога потпуно „отпише“ Александра Вучића као партнера у кога више нема поверења. Годинама је Београд покушавао да балансира између Истока и Запада, али све чешћи прозападни гестови – од удварања Трампу до дочека Зеленског – слабе ту позицију. Уколико Москва процени да Вучић више није поуздан, последице по енергетику, економију и политички утицај Србије могле би бити озбиљне.
Док власти покушавају да представе ову посету као обичну дипломатску активност, део јавности у њој види потврду да је борба против „обојене револуције“ била само параван. Студенти које је режим месецима оптуживао сада гледају како се у Београду дочекује лидер који је постао оличење управо те врсте политичког преврата.
Овај догађај још једном показује колико је спољна политика Србије постала инструмент личне власти, а не стратешки интерес државе. Уместо јасног курса, грађани добијају низ контрадикторних порука које све више компликују положај земље и на Истоку и на Западу.
На питање шта ће посета значити за домаћина председника Србије, Александра Вучића, Миливојевић одговара да посетом Вучић испуњава своја обећања према менторима из редова европских држава које га снажно подржавају.
И додаје да ће ту посету морати да објашњава својим бирачима и својим присталицама.
– Само да вас подсетим да је Студентски покрет оптуживао да је то организација која прави нови Мајдан и Цветну револуцију у Србији. И сада вођа Цветне револуције из Украјине долази лично код њега. Очигледно да Вучић спроводи Цветну револуцију, или Цветну контрареволуцију – каже лидер ДС.
На питање који интерес има Зеленски, каже да он мора да обезбеди ресурсе који су му неопходни за вођење рата.
– Такође, важно је да представи да својом посетом Београду то апсолутно значи слабљење подршке и односа Србије и Русије. Ако се деси посета на тако високом нивоу, то не пролази без одређених порука и Русији, али и грађанима Украјине. Зеленски каже: „Ево, Путину се руши тај његов бастион спољнополитичке подршке, чак и ова земља која је најчешће била уз њега, и она прихвата нас, и спремна је очигледно да иде и даље у том одмицању од Путина и осуди агресије Русије на Украјину – објашњава Миливојевић.