Проф. др Мила Алечковић из Француске позива Србе у расејању да помогну контролорима у откривању могуће злоупотребе њихових бирачких података. Говори о 130 пристиглих пријава, подршци студентској листи, обавезујућим гаранцијама будуће власти и потреби да се изборна воља брани мирно, без еуфорије и крвопролића.
YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:
00:00:00 Почетак: Француска, подршка студентима и изборна очекивања
00:03:11 Дијаспора и фантомски гласачи: 130 пристиглих пријава
00:08:16 Како се јавити и помоћи студентским контролорима
00:10:18 Контролори, страх од сукоба и борба после изборне ноћи
00:16:47 Сујета, идеализација лидера и одложене емоције
00:23:02 Кардиолог на студентској листи и спор из времена ковида
00:28:29 Минимални студентски план и гаранције у оба правца
00:30:04 Левица, десница и шта је национални интерес
00:37:38 Обавезујућа изјава и ограничени мандат будуће власти
00:40:38 Историја, политика и улога образованих људи
00:47:44 Косово и Метохија, државни уговори и процена Вучића
00:55:30 Политичко наслеђе, економија и завршни апел за мир
Проф. др Мила Алечковић поручила је у интервјуу за YоуТубе канал „Србин.инфо – канал Центар“ да српска дијаспора може непосредно да помогне у спречавању изборне крађе: грађани који живе и гласају у иностранству треба да омогуће контролорима да провере да ли неко покушава да у Србији употреби њихово име и адресу. У првом кругу, навела је, јавило јој се 130 људи, а њихове податке већ је проследила студентима и контролорима. Истовремено је упозорила да смена режима Александра Вучића, у коју верује, неће нужно бити завршена у једној изборној ноћи.
„Сваки глас ће бити важан“: апел Србима са свих континената
Алечковић се у разговор укључила из Француске, где се у тренутку интервјуа налазила на обали, најављујући одлазак у Париз и разговоре о изборној контроли. Главну поруку упутила је Србима у Канади, Аустралији, Француској, Немачкој, Швајцарској и осталим земљама, помињући и људе који су јој се јављали из Катара.
Према њеном објашњењу, највећу пажњу треба усмерити на грађане који остају евидентирани на адресама у Србији, а на изборни дан неће гласати у земљи. Она тврди да управо њихови подаци могу да послуже за стварање фантомских гласача и употребу докумената са туђим именима и адресама.
„Сваки глас ће бити важан“, поновила је више пута др Алечковић, у разговору са Надом Гладовић, наглашавајући да ни мањи број појединачних пријава не треба потцењивати. По њеној процени, у неизвесној борби и неколико спречених злоупотреба може имати значај.
Шта представља 130 пријава које је већ проследила
Алечковић је рекла да јој се у првом налету јавило 130 људи који су доставили имена, презимена и адресе у Србији, уз обавештење да гласају ван земље. Навела је да је те податке проследила контролорима и студентима и да се евиденција даље допуњава преко више мрежа и контаката.
То, по њеној замисли, омогућава да контролори унапред знају чији идентитет треба посебно проверити ако се на домаћем бирачком месту појави особа са документом на то име. Она тврди да су дупли, фантомски документи већ припремљени на имена и адресе људи из расејања.
Број 130 у интервјуу означава број људи који су јој се јавили. Алечковић их описује као прилику да се спречи толико потенцијалних злоупотреба; у разговору нису представљени налази којима би већ била доказана употреба 130 фалсификованих докумената.
Иницијали, адреса у Србији и обавештење „гласам ван Србије“
Онима који не желе да јој доставе пуно име и презиме предложила је да пошаљу иницијале, адресу у Србији и напомену „гласам ван Србије“. Додала је да, за њену иницијативу, не морају да наведу у којој држави бораве, иако су многи добровољно написали да гласају у Аустралији, Аустрији, Канади и другим земљама.
Поручила је да се људи не плаше да доставе адресу, јер је, како каже, полиција већ има. Уверила их је да ће подаци бити заштићени и да је сврха њиховог прикупљања помоћ студентским контролорима у препознавању сумњивих докумената и спречавању гласања под туђим идентитетом.
На крају разговора водитељка је позвала заинтересоване да се јаве преко Фацебоок профила професорке или преко канала, који може да их повеже са њом. Алечковић је нагласила да позив важи и за њене дугогодишње пријатеље из дијаспоре и за друге грађане који желе да помогну.
Званична пријава за гласање у иностранству и грађанска контрола
Грађанска иницијатива коју описује Алечковић служи додатној контроли. За остваривање бирачког права у иностранству потребна је и званична пријава преко амбасаде или конзулата. Према обавештењу Министарства спољних послова за изборе у недељу, 25. октобра 2026, рок за подношење тог захтева је субота, 3. октобар 2026, у поноћ по београдском времену. Министарство спољних послова
По доношењу решења и упису податка о гласању у иностранству, бирач се уписује у одговарајући извод за иностранство, а не у извод по пребивалишту у Србији. Задржавање бирача у Јединственом бирачком списку чува његово бирачко право; место гласања за конкретне изборе одређује се посебно. Министарство спољних послова
Зато су за проверу могуће злоупотребе битни решење, исправно одређено место гласања и контрола конкретног извода. Само постојање грађанина у јединственој евиденцији не доказује да је неко гласао у његово име.
| Елемент иницијативе | Шта Алечковић предлаже или наводи | Практично значење |
|---|---|---|
| Обухват | Људи из дијаспоре који неће гласати у Србији | Указивање контролорима на идентитете чија је злоупотреба могућа |
| Досадашњи одзив | 130 људи у првом кругу | Број пристиглих пријава, према њеној изјави |
| Подаци за њену иницијативу | Име и презиме или иницијали, адреса у Србији, напомена о гласању ван земље | Додатна информација за проверу на домаћем бирачком месту |
| Прослеђивање | Студентима и контролорима | Припрема контроле пре изборног дана |
| Канал јављања | Њен Фацебоок профил или посредовање канала | Повезивање заинтересованих са организаторком иницијативе |
| Званична пријава | Захтев преко амбасаде или конзулата | Посебна процедура за одређивање гласања у иностранству |
| Заштита података | Алечковић обећава заштиту достављених података | Њено уверење учесницима; у интервјуу није описан технички поступак заштите |
Тврдња о 900.000 спорних бирача и значај сваке појединачне провере
У разговору је поменута бројка од око 900.000 спорних бирача, а Алечковић је рекла да о томе већ пише европска, укључујући француску штампу. Пред крај интервјуа говорила је и о „милион“ фантомских бирача. Те бројеве изнела је као оцену размера проблема; конкретан извештај, његова методологија и доказ за укупан број нису приложени у интервјуу.
Она сматра да режим предност стиче злоупотребом адреса људи који живе ван Србије, нису одјављени, нису желели одјаву или су, по њеним речима, то тражили, али одјава није спроведена. Зато инсистира на организованом јављању дијаспоре, чак и ако се прикупе само стотине појединачних пријава.
Контролори, мобилни тимови и посматрачи
Водитељка се придружила апелу и рекла да је, после састанка са студентима, обавештена да су бирачка места покривена контролорима и да се формирају мобилни тимови. Навела је да се и сама пријавила за мобилни тим и позвала заинтересоване, млађе и старије, да се укључе.
Алечковић је оценила да обука контролора није једноставна, поменула ЦРТУ и рекла да види да је велики број људи већ спреман. Очекује и присуство других посматрача, укључујући оне из иностранства. Сама је поручила да више не може да преузме дуготрајну улогу контролора, коју треба да носе млађи, али ће помагати и бити присутна у Паризу у изборно време ако не дође у Србију.
Од 2000. године до данас: борба дијаспоре за право гласа
Алечковић је подсетила да је 2000. године у Паризу учествовала у изборној контроли. Описала је тадашње папирне листиће и вреће, тврдећи да су листићи испадали на путу до Србије. Са покојним др Симом Мраовићем, навела је, после Конгреса Срба Европе у Цириху борила се за гласање дијаспоре и присуство контролора.
Сматра да је, после више од четврт века, основни проблем остао нерешен. Подсетила је и на покрет „Дијаспора–отаџбина“, који је, по њеним речима, настао 2000. године и данас делује у Европи. Објаснила је да га не треба поистовећивати са истоименим покретом на Косову и Метохији, саставном делу Србије, иако се са њим слаже.
Говорила је и о позивима на конгресе кинеске, јерменске и грчке дијаспоре, пет одлазака у Јерменију и позиву јеврејске дијаспоре који тада није прихватила. Каже да је из тих искустава учила како се организује српско расејање и да данас жели да знање пренесе студентима и млађима.
Коштуница, Мајкл Ђорђевић и министарство које није преузела
Присетила се да је Војислав Коштуница, како тврди, желео да буде министарка за дијаспору и да је „Блиц“ као кандидате помињао њу из Француске и Мајкла Ђорђевића из Америке. У шали је рекла да је пријатељи због тога називају „бившим министром“, иако никада није преузела функцију.
Навела је да им је Вук Драшковић ту позицију „отео“, повезујући то са његовим одласком на молитвени доручак и америчким утицајем. Истовремено је рекла да је СПО касније био коректан према њима, да су добијали признања и захвалнице и да су добро сарађивали. Нагласила је да није била на власти у Србији нити народна посланица, а своје политичко ангажовање описала је као „метаполитику“.
Подршка студентима из Француске: коло као порука солидарности
Као леп пример издвојила је сусрет на фестивалу на француској обали. Присутнима је причала о српским студентима, њиховом обиласку Србије и игрању ужичког и козарачког кола, после чега су, како каже, пензионери устали и заиграли каталонско коло за њих.
Описала је сличност корака са српским колима и присетила се каталонских традиција подизања људи на рамена, које је повезала са црногорским ором. Рекла је да је снимак подршке објавила на мрежи X и другим мрежама. Тај сусрет ју је обрадовао, али није променио њену процену да предстоји тежак посао.
„Нисам еуфорична“: изборна ноћ може да потраје данима
Алечковић верује у победу против режима и студенте види као нову снагу, али упозорава да радост и уверење у промену не смеју заменити припрему. О својој прогнози рекла је да нема доказе за конкретан сценарио и да говори на основу искуства и осећаја.
Процењује да власт неће лако признати пораз и да борба може трајати данима, можда и дуже, уместо да се све заврши једне вечери. Подсетила је на протесте 1996. године и дуготрајно издржавање на хладноћи, упозоравајући да треба бити спреман и на јесење и зимске услове.
Промену описује и духовним, симболичким језиком: као крај једне „космичке ере“, смену генерација и завршетак циклуса. Касније је поменула Спинозу и пантеистичко схватање природе. За њу су то начини да изрази уверење да је досадашња политичка парадигма исцрпљена.
Оставка и могућност преласка на премијерску позицију
Коментаришући у разговору тему Вучићеве оставке и помиловања Миле Пајић, Алечковић је рекла да јој говори његових сарадника личе на политичко „опело“. У шали је поменула и патријарха Порфирија, нагласивши да је реч о шали.
Сматра да хвалоспеве о његовом месту у историји не треба схватити као доказ стварног повлачења. Њена процена је да Вучић жели да задржи власт, можда преко премијерске функције, и да је привид опраштања од њега „варка“ и лош шаховски потез.
Поменула је могућност да неки страни фактор убрза повлачење, уз нагласак да то не мора бити Запад. Као могућност навела је и Русију, позивајући се на своје виђење руске улоге у Милошевићевом повлачењу. Није тврдила да зна ко ће деловати или како ће се процес завршити.
Спречити сукобе: „Снажан, јак, миран, прибран“
На питање о застрашивању, причама о страним агентима и опасности од грађанског сукоба, Алечковић је одговорила да људи треба да разумеју механизме психолошког утицаја и да не дозволе да страх управља њиховим понашањем. Своје анализе повезала је са психополитиком, психологијом, психијатријом и психопатологијом.
Одбацила је очекивање да се све мора решити одмах и позвала на истрајност без егзалтације. „Снажан, јак, миран, прибран“ — тако је описала стање потребно за одлучујуће тренутке. Позвала је да не буде ексцеса, сукоба и крвопролића, наглашавајући да је у питању младост Србије.
Сматра да су студенти веома свесни потребе да спрече насиље, а изразила је наду да ће и полицајци разумети ситуацију. Најавила је да ће, ако стигне у Србију, гласати у земљи, а у супротном у Паризу.
Сујета и завист: зашто одсуство са листе не сме постати разлог за напад
Прву психолошку грешку коју уочава међу противницима власти види у сујети и зависти. Позивајући се на Цвијића, Филиповића и Дворниковића, рекла је да део јавних личности листу проглашава погрешном зато што се саме нису нашле на њој.
За себе је рекла да је њени некадашњи студенти нису могли предлагати преко садашњих пленума, јер су већ завршили студије и раде, многи у иностранству. То је, нагласила је, не љути. Сматра да млађи професори и нова генерација треба да добију простор, а да старији помажу без захтева за функцијом. Посебно је критиковала људе који су већ искусили власт и понашају се као да им припада стално место на врху. Њима поручује да личну фрустрацију потисну и подрже промену.
Идеализација лидера, па разочарање: примери Ломпара и Ђокића
Другу грешку види у претераном емотивном улагању у јавне личности. Српски народ описује као емпатичан и гостопримљив, а гостопримство повезује са старом матријархалном особином прихватања другог. Истовремено сматра да колективна идеализација може произвести наивност.
По њеном тумачењу, леп говор, наступ, висина или снажан мушки лик могу постати окидач за пројекцију „мог председника“, иако ништа од тога само по себи не доказује способност за рад. Помињући Мила Ломпара и Ђокића, указала је на прелаз од одушевљења до наглог разочарања и напада. Сматра да Србији требају људи који могу да раде, а не нови идоли. Расправе о томе ко је био на листи, ко није или ко је „ветиран“ не треба, по њој, да потисну програм и конкретне обавезе.
Жал за оним ко одлази, неповерење према ономе ко долази
Као још једну опасност описала је „одложени афекат“: склоност да се политичар који губи власт накнадно сажаљева, док онај који јој приступа одмах изазива сумњу и одбојност. Посебно је говорила о могућности да непросвећени и неписмени људи по селима почну да жале Вучића када више не буде на власти.
То објашњава тешком историјом, преварама и дуготрајним разочарањима, али упозорава да таква осећања могу замаглити стварно понашање политичара. Предлаже да се људи процењују према ономе што раде и резултатима које постижу.
О кардиологу на студентској листи и спору из времена ковида
Говорећи о кардиологу на челу студентске листе, др Срдановићу, Алечковић је рекла да од стручњака који је живот посветио лечењу срца не треба очекивати да буде песник или професионални беседник. Његов наступ оценила је као логичан, синтетичан и смирен, уз разумевање да у кампањи не може одговорити на свако питање.
На питање о објави којом је, према наводима водитељке, подржавао захтев за одузимање лиценце Бранимиру Несторовићу, рекла је да не зна шта је тачно писао и да не може да утврди да ли је подржавао оно што се у разговору назива „ковид агендом“. Поменула је др Панића као пример преиспитивања ранијих ставова.
Своје тадашње противљење описала је као борбу против „менталних вакцина“, страха, затварања, „црне психијатрије“, метода шока, сензорне и психолошке депривације и онога што назива индукованом паранојом и шизофренијом. Нагласила је да у овом одговору не говори о епидемиолошким питањима.
Рекла је да нису сви који су, по њеној оцени, грешили били финансијски поткупљени од Била Гејтса, већ да неки нису разумели ситуацију. Истовремено је критиковала Несторовићеву блискост власти и тврдила да је он славио и није имао ограничења док су други били затварани. Закључила је да треба оставити простор да се утврде детаљи, уместо да се на непотпуним информацијама сада гради напад на листу.
Дати шансу студентима, уз право на контролу и нове изборе
Алечковић сматра да студентима и људима које су предложили треба допустити да покажу шта могу. Не тврди да је сваки кандидат добар, нити да превара није могућа. Ако буду разочарали, каже, следе критика, нова борба и нови избори.
Њен аргумент је да треба упоредити могућу корист са штетом од наставка садашњег стања. Србију описује као разорену земљу, са распродајом, урушавањем надстрешница и кровова, пропадањем улице на Вождовцу и сумњама у дипломе људи који лече или одлучују о градњи.
Студенте види као снагу која је већ показала организацију и храброст. Процењује да ће касније можда основати сопствену политичку групацију или странку. Ако прва власт коју подрже у шест месеци, годину или две успе макар да среди бирачке спискове, сматраће да је промена вредела.
Потписала је студентски план, али тражи гаранције у оба правца
Навела је да је прочитала и потписала студентски план. Као његове приоритете издваја борбу против корупције, сређивање бирачких спискова и процесуирање судија и полицајаца одговорних за незаконитости и премлаћивање младих. Касније је поменула и поступање према онима који су, по њеним речима, отимали децу, као и значај будућег руководства тужилаштва.
Подржала је Срђана Нога и захтев за обавезујућом изјавом будућих представника. „Не само ми да потписујемо“, рекла је, него и они треба да дају гаранције грађанима. Подсетила је да је таква изјава била прихваћена и затражила објашњење зашто је сада нема.
Водитељка је као минимум промена издвојила уређен бирачки списак, равноправну медијску заступљеност и услове за нормално политичко деловање. На питање шта гарантује ограничен мандат Алечковић је одговорила да подржава прелазни период од приближно годину до годину и по, уз прве неопходне реформе. Ако се нови људи вежу за функције и одбију да оду, студенти ће, каже, увидети да су преварени. Њено поверење у младе заснива се на њиховој брзини размишљања, интелигенцији и способности да препознају нову превару.
| Област | Став Алечковић | Шта очекује од промене |
|---|---|---|
| Бирачки спискови | Најхитнији и мерљив задатак | Уклањање простора за фантомско гласање |
| Корупција | Потребна је одговорност за пљачку и незаконито богаћење | Провера порекла имовине и поступци против одговорних |
| Правосуђе и полиција | Процесуирати одговорне за незаконитости и насиље | Стварно поступање судова и тужилаштва |
| Гаранције представника | Обавезујућа изјава мора важити и за будућу власт | Обостране обавезе грађана и изабраних људи |
| Трајање прве власти | Подржава прелазни, ограничени период | Уређенији услови и нови избори |
| Социјални програм | Пензије, канализација и свакодневни живот јесу национални интерес | Поправљање материјалног положаја грађана |
| Државни уговори | Испитати шта је обећано и потписано | Процена могућности поништавања или исправљања штетних обавеза |
| Изборна ноћ | Припрема за дужу, мирну борбу | Одбрана гласова без ексцеса и крвопролића |
„Десница нема тапију на родољубље“
Алечковић се успротивила изједначавању националног интереса искључиво са десницом. Каже да критикује, али поштује људе који се тако одређују, и да сама традиционално има блискост са левицом и националном оријентацијом.
Указала је да постоје различите деснице: као примере ултралибералног, приватизацијског приступа навела је Тачер, Регана и Пиночеа, а Давос групу описала као десницу окренуту мултинационалним клановима. Истовремено сматра да су постојали национално посвећени левичари који су бринули о сопственом народу, као и левица коју оцењује негативно.
Национални интерес, према њој, подразумева да народ није гладан и да се реше социјална питања. Питање како неко има бројне станове и виле док други живе од пензије од 100 или 150 евра, каже, јесте питање националне одговорности. Канализацију, пензије и ограничавање пљачке зато ставља међу основне националне интересе. У разговору је истакнут и значај наталитета и функционалне државе.
Програм испред подела и пример који приписује Црњанском
Алечковић сматра да део напада на студентску листу служи борби за посланичке мандате. Критичаре који се називају „аутентичном десницом“ позвала је да не тврде да једини представљају српски интерес. Програм, а не назив или идеолошку етикету, поставља као мерило.
Позивајући се на Милоша Црњанског, препричала је његову критику Србије у којој се оснивају нове партије, док канализација остаје нерешена. Студентски приоритет види управо у поправљању обичних живота, после чега треба отварати велике теме.
Каже да у Европи има пријатеље и на левици и на десници и процењује их по делима. Као утисак из Француске навела је масовно интересовање за папину посету, насупрот слабом одзиву који повезује са Макроном и 14. јулом. То тумачи као потрагу људи за духовношћу и знак замора постојећим системом.
Историја и политика: не пребацивати студентима старе спорове
Сматра да је грешка тражити од студената да сада решавају спорове о Дражи Михаиловићу, Милану Недићу и Јосипу Брозу. Не оцењује те теме као неважне, али их препушта историчарима, расправи о уџбеницима, споменицима и историјском доприносу.
Историју је описала као дескриптивну, а не егзактну науку, чије расправе не треба мешати са непосредним политичким задацима. Политику одређује као умеће могућег у садашњости и будућности. Ако се сведе само на прошлост и територијалне историјске претензије, упозорава, нарочито на Балкану остају бескрајни сукоби и реваншизам. Поменула је да је њен супруг судија и историчар који поштује српску историју.
Подржала је студентску одлуку да не дају предност кандидатима који су отварали такве расправе. Могуће ново „Начертаније“ види као будући културни и образовни програм који захтева знање; одбацује освајачки приступ заснован само на аргументу да је нека територија у прошлости припадала некоме.
Стручњаци, сенсимонизам и отворена врата за раднике и сељаке
Говорећи о листи од 250 кандидата, избор професора и стручњака повезала је са „наивним сенсимонизмом“, односно идејом Сен Симона о важности стручних људи у управљању. Тај приступ сматра помало идеалистичким, али корисним у Србији коју описује као земљу лажних диплома и хохштаплера на врху.
Истовремено је рекла да политика мора бити отворена и радницима, сељацима и свима који желе да учествују. На примедбу да на студентској листи нема студената, у разговору је прихваћена и шала да ни у војничком пасуљу нема војника. Када је водитељка подсетила да на листи има и пољопривредника, поменувши Златка, прихватила је допуну, али остала при оцени да бројност стручњака показује основни приступ студената.
У једном тренутку употребила је израз „просвећени апсолутизам“, па одмах објаснила да не говори о апсолутизму, већ о демократском процесу којим студенти предлажу образоване људе. Сматра да је то сада потребно, док будући политички простор треба да остане отворен свима.
Косово и Метохија: одговорност оних који су предавали, а не генерације рођене после 2000.
Алечковић је нагласила да је за њу Косово и Метохија српско и да је тамо одлазила из Париза, предавала студентима и помагала им да добију стипендије. Говорила је о напорним путовањима и о томе да јој је била част да ради са тим народом, као и о тешкоћама које њене колеге данас имају због захтева за албанским документима.
Полазећи од Косова и Метохије као саставног дела Србије под окупацијом албанских сепаратиста, сматра да се од студената рођених после 2000. године не може тражити да одмах исправе оно што су претходне власти предавале. Позитивно је оценила одговор да се полази од Устава Србије.
Онима који студенте прозивају због те теме поставила је питање шта би сами учинили када би били на власти: када, како и са колико војника би ослободили покрајину. То су била питања којима је оспоравала њихову доследност, а не предлог конкретне војне акције.
Критиковала је политичаре који су годинама у парламенту и власт која је, по њеним речима, потписивала бриселске, охридске и друге договоре и створила фактичку границу са дугим чекањем и контролом докумената. Такозвани француско-немачки план назвала је америчким планом. Сматра да је лицемерно сада од младих тражити тренутно решење, док се одговорност оних који су доносили одлуке заобилази.
Испитати уговоре и оно што је обећано иза леђа грађана
Као први задатак у тој области види утврђивање шта је Вучић потписивао и обећавао, у Србији и иностранству. Тврди да је велики део тога рађен иза леђа јавности и да се тек после увида може процењивати шта је могуће поништити, исправити или оспорити.
Према њеном мишљењу, питање Косова и Метохије захтева дугу борбу за Устав, међународне правне поступке и сложене арбитраже. Не верује у решење преко ноћи. Испитивање државних уговора види и као део студентског програма.
О свом психолошком профилу Вучића и могућој употреби у будућим споровима
На питање да ли би се одлуке могле оспоравати и позивањем на Вучићево психичко стање, Алечковић је рекла да је израдила процену на 15 страна, коју описује као професионалну и потписану са „европским печатом“. Навела је да је то радила због историје и као могући допринос будућем оспоравању штетних уговора.
У својој процени одбацује неурачунљивост и афективну психозу и користи израз „психопатски карактер“, тврдећи да је Вучић поступао свесно и манипулативно. Сматра да је због тога правно оспоравање теже него када би постојала неурачунљивост, али да њен рад ипак може помоћи уз питања формалне законитости и сагласности парламента.
Политичка места нису породично наследство
Алечковић је критиковала и поделе на монархисте и републиканце када се претварају у нови разлог за сукоб. Посебно се успротивила понашању политичара који, како каже, своју децу постављају за наследнике политичких позиција и утицаја.
Поменула је Шешеља, Палму, Дачића и човека из „Информера“, питајући шта тачно деца треба да наследе. Политичке идеје и право на функцију, поручила је, не наслеђују се. Позвала се и на Шарла Мораса, препричавајући мисао да су многи против краља, а сами желе да буду мали краљеви.
Сматра да свако треба да има прилику да политички делује и да ће нови избори омогућити различитим људима и групама да се представе. Зато не види разлог да сада личне амбиције руше заједничку прилику за промену.
Економија: конкретне мере, динар и српско злато
Рекла је да није економиста, али сматра да се економска политика мора процењивати према проблему који решава. Ако народ нема шта да једе, потребне су социјалне мере; ако су околности другачије, нека либерална мера може бити оправдана. Етикете „лево“ и „десно“ ту јој нису довољне.
Отворила је питање ко ће саветовати будућу власт, како ће динар бити постављен на реалну основу и ко ће спречити изношење српског злата. Злато види као важан ослонац у кризи и ресурс за опоравак, али тврди да оно одлази тамо где не треба.
Против „холивудизације“ политике и власти као спектакла
Алечковић сматра да људе који преузму одговорност чека тежак, а не гламурозан посао. Посебно извршну власт види као суочавање са огромним проблемима, док јавне промоције, фотографије и наступи лако стварају погрешну слику о функцији.
Позивајући се на Гија Дебора и „друштво спектакла“, рекла је да је против „холивудизације“ политике. Упркос поштовању према глумцима и спортистима, чијим се радом и сама интересује, сматра да познатост није довољна за политичку одговорност.
Сада прихвата учешће познатих личности као део посебног тренутка и напора за смену режима. За касније тражи озбиљнију сцену и образоване људе који разумеју социјална и радничка права, федерализам, конфедерацију, тиранију већине и мањине и који су читали српске ауторе и Токвила.
Завршни позив: смањити завист, помоћи контролорима, дати шансу деци
На крају је поновила два апела: јавне личности треба да потисну сујету и допусте студентима да ураде свој део, а дијаспора да помогне у спречавању злоупотребе сопствених бирачких података. Ако се реши макар питање фантомских бирача, сматра, учињен је велики корак.
Захвалила је водитељки, продукцији и Нади Гладовић за рад и присуство на терену, најављујући да ће помагати колико може, укључујући донације. Завршила је позивом да се поново чита Црњански, смање завист и фрустрације и сачува емпатија.
„Дајмо шансу нашој деци и унуцима“, поручила је Алечковић, уз захтев да се за изборни дан и дане после њега припреми мирно, концентрисано и истрајно.
Извор: Србин.инфо / Центар
Ауртир