BLAGOSLOV je živeti u zanimljivim vremenima.
Ovim drevnim citatom, razgovor za „TV novosti“ započinje Slavko Beleslin, dodajući da je novinarstvo i bilo, a i danas je, jedna od najugroženijih profesija. Zato se, umesto osvrtanja na ono što je prošlo, radije okreće onome što tek dolazi, sa nadom da će rečenica o vremenu u kojem živimo jednog dana zaista postati prošlost.
Više od dve decenije pred kamerama i iza njih naučile su ga da se televizija neprestano menja, ali i da dobre novinarske osnove ostaju iste, biti pripremljen, svoj i blizak čoveku sa druge strane ekrana. Od prvih koraka na BK televiziji, preko različitih autorskih, zabavnih i informativnih formata, do današnje pozicije direktora informativnog programa TV Una za Srbiju i voditelja emisije „Una Dan“, Beleslin je prolazio kroz gotovo sve važne uloge televizijskog posla.
Danas na informativni program ne gleda samo kao na mesto gde se vesti saopštavaju, već kao na prostor u kojem se priče kreiraju, proveravaju i dobijaju širi kontekst. Za njega je glavna tema ona koja dodiruje najveći broj sudbina, dok je zadatak televizije da gledaoca odvede tamo gde se vest dogodila i ponudi mu odgovore koje društvene mreže i portali često ne mogu da pruže. O tome šta ga je oblikovalo, zašto informativni program doživljava kao svoju „sudbinu“, šta je naučio kroz različite televizijske uloge i zbog čega i danas veruje sopstvenoj intuiciji, Slavko obajašnjava za naš list.
Foto: TV Una
*Koliko vas je BK televizija, u kojoj ste počeli i prošli gotovo sve nivoe informativnog programa, odnosno period oblikovao kao novinara i voditelja i šta ste tada naučili, a što i danas primenjujete?
– Bilo je to uzbudljivo vreme, na neki način, televizijske revolucije, ali i njene nevinosti, kod nas. Imao sam neverovatnu sreću da budem deo toga. Uz neponovljiv entuzijazam, koji samo mladost može isporučiti, tamo sam radio sa najvećim imenima u našem esnafu i naučio najveći deo veština neophodnih za ovaj posao. Najvažnija lekcija koju nosim sa BK, i privatno, ali i strateški, nemoj se takmičiti u buci sa drugima, budi svoj.
*Tokom karijere radili ste i zabavne i autorske formate, ali često ističete da je informativni program vaša „sudbina“. Šta je to u vestima i živom programu što vas i posle toliko godina i dalje drži?
– To je činjenica da se bavi životom i da ude uživo. Dakle, to je bukvalno život sam. A ništa, bar meni, nije bolje i uzbudljivije od toga.
*Vodili ste neke od veoma gledanih emisija, od „Piramide“ i „Budilnika“, a bili ste urednik i scenarista „Ja imam talenat“ i „Karaoke obračuna“. Koliko vam je rad u različitim formatima pomogao da danas budete sigurniji i prirodniji pred kamerama?
– Tokom tih godina radio sam mnoge uredničke i producentske poslove iza kamera što mi je kasnije dramatično mnogo pomoglo u karijeri i epski proširilo životno iskustvo. Od svih iskustava koje navodite i mnogo drugih, jutarnji program je u stvari mesto koje najviše „oprirodi“ svakog voditelja, tu se tačno vidi da li neko jeste ili nije za ovaj posao, kakav mu je karakter i vokabular, pa i taj period u „Budilniku“ na TV BK je najviše doprineo neposrednosti interpretacije.
*Rad u informativnoj redakciji B92 doneo vam je godine provedene u vestima, ali i u vanrednim i izbornim emisijama. Šta je za vas najveći izazov kada se program emituje uživo, a događaji se menjaju iz minuta u minut?
– Najveći izazov u takvoj visoko profesionalno redakciji i tokom takvih programa je priprema za sam Uživo program. I to zato što se za njega spremate ceo život, prateći vesti i savesno obavljajući svoj posao. Ukratko, niko ne može za nekoliko sati ili dana da se spremi za takve specijalne večeri, one su prirodni produžetak vaše poslovne evolucije. Zato je to teško i zato samo retki mogu to da rade.
Foto: Privatna arhiva
*Kada vodite informativnu emisiju, koliko je teško pronaći granicu između ozbiljnosti koju vest zahteva i ljudskog odnosa prema publici koja je sa druge strane ekrana?
– To je najlakši deo posla, samo se ponašam prirodno, onako kako bi se ponašao i emotivno reagovao prosečni stanovnik teritorije na kojoj se emituje emisija koju vodim.
*Danas ste direktor informativnog programa TV Una za Srbiju i voditelj emisije „Una Dan“. Kako izgleda kada više niste samo lice koje gledalac vidi, već istovremeno učestvujete i u kreiranju cele informativne priče?
– Bio sam urednik vesti još u prošlom veku, pa mi taj osećaj nije stran. On je davno postao neraskidivi deo mog privatnog identiteta. Ne znam da li bih danas uopšte umeo da radim kao spiker.
*Šta je za vas danas najvažnije kada birate temu koja će otvoriti informativnu emisiju, težina događaja, interesovanje publike ili način na koji određena priča može da bude ispričana?
– Jednostavno je. Glavna tema je ona koja dodiruje najveći broj sudbina u mojoj zemlji.
*Televizija se poslednjih godina mnogo promenila, a publika informacije dobija praktično istog trenutka kada se događaj desi. Kako danas televizija može da zadrži prednost u odnosu na društvene mreže i portale?
– Tako što će gledaoce „odvesti“ tamo gde se desila vest, ali i odgovoriti na sva novinarska pitanja. To je glavni posao za vrsne reportere, da dodaju nove slojeve i dimenzije informaciji koju svakako već svi znaju.
Foto: Privatna arhiva
*Kroz karijeru ste menjali uloge, bili ste novinar, voditelj, urednik, autor i producent. Kada biste morali da izaberete samo jednu od tih uloga koja vas najviše određuje, koja bi to bila i zašto?
– Uloga kreatora je nešto što je najsmislenije i nju bih izabrao. Napraviti danas nešto što juče na ovoj planeti nije postojalo, to bi trebalo da je cilj svakog ljudskog bića. A u ovom poslu za to su mi bile potrebne i sve prethodne uloge koje su nabrojane.
*Kada biste danas mogli da se vratite na početak karijere i sretnete mladog Slavka koji tek ulazi u televizijski svet, šta biste mu rekli, čega da se drži, a čega da se ne plaši?
– Bezrezervno i bez obzira na sve druge okolnosti ili posledice, slušaj svoju intuiciju.
*Kada vas posao nije "zarobio", šta ispunjava vaše vreme?
– Osim dramatično lepih porodičnih i prijateljskih odnosa, na koje srećom odlazi mnogo vremena, moje vreme ispunjavaju još dve stvari – sport i nešto što bih nazvao potragom za smislom, da parafraziram naslov strašne i prelepe knjige. Sport, zato što je to najkraća i najjeftinija prečica do svih mogućih hormona sreće i zadovoljstva – sve ostalo što luči iste hormone vas vodi u sanatorijum, a ovo drugo je postalo moj hobi kojim se bavim već godinama – izrastao iz činjenice da ni jedna nauka, niti institucija koju je napravio čovek, ne daje jasan i nedvosmislen odgovor na večna pitanja.
Foto: Privatna arhiva
*Svi imamo neke želje i nadanja da još nešto dodamo životu?Šta bi to vama bilo?
– Tako je, imam ih, i nikada, ali apsolutno nikada, ne bi zbog toga trebalo da nas bude sramota ili stid. Programirani smo kolektivno na pogrešno razmišljanje da je "želeti više", neka vrsta alavosti, hleba preko pogače ili koji god drugi infantilni termin da upotrebite. A istina je u stvari da vam svaki ostvareni cilj daje novu životnu perspektivu iz koje, prirodno, želite nove stvari i imate nove ciljeve. To je način na koji se razvija čitavo čovečanstvo – jer bi u drugom slučaju svakako i dalje živeli u pećinama. Da budem dramatičan – kad prestanete da želite, počinjete da umirete. Kad već pitate lično, moja nadanja se odnose na to da ću jednom živeti u zemlji srećnih, jednakih i nasmejanih ljudi, koja će ceniti znanje i svačiji glas. Moj san je, u stvari, da živim u zemlji koja ima dobre namere prema svojim građanima.
*U šta ulažete u životu, šta čuvate i negujete?
– Prođe čovek razne faze u životu, u ovoj mojoj trenutnoj naviše ulažem u zdravlje i mentalni mir.
Foto: Privatna arhiva
*Imate li i koja bi bila vaša životna "deviza"?
– I to se menja sa godinama… Sećam se da mi je dugo glavna deviza bila čuveni Disov stih: "Nema smisla remetiti besmislenost u svom toku" – iz perioda standardne mladalačke malodušnosti. Taj stav je naravno vremenom evoluirao i da me sad probudite u pola noći i pitate to isto pitanje, ispalio bih bez razmišljanja: "Uradi to za šta si rođen".